Kada se dete razboli, jedno od prvih pitanja zaposlenih roditelja u Nemačkoj jeste: da li mogu da ostanem kod kuće, koliko dana imam na raspolaganju i ko me za to vreme plaća?
Nemačko zakonodavstvo za ovakve situacije predviđa takozvane Kinderkrankentage – radne dane tokom kojih roditelj, pod određenim uslovima, može biti oslobođen rada kako bi negovao i čuvao bolesno dete.
Ako za vreme tog odsustva roditelj nema pravo na nastavak isplate pune zarade od poslodavca, može postojati pravo na Kinderkrankengeld, novčanu naknadu koju isplaćuje zakonsko zdravstveno osiguranje, odnosno Krankenkasse.
U 2026. godini roditelj koji ispunjava zakonske uslove ima pravo na do 15 radnih dana po detetu, dok samohrani roditelji imaju pravo na do 30 dana po detetu.
Kod porodica sa više dece primenjuju se i ukupni godišnji maksimumi.
U nastavku donosimo detaljan pregled pravila za 2026. godinu – od broja dana i visine naknade do potrebne dokumentacije, Homeoffice-a, Minijoba, privatnog osiguranja i situacija kada dete mora da bude hospitalizovano.
| Situacija | Pravo u 2026. |
|---|---|
| Jedno dete, po roditelju | do 15 radnih dana |
| Jedno dete, samohrani roditelj | do 30 radnih dana |
| Dvoje dece, po roditelju | do 30 radnih dana |
| Dvoje dece, samohrani roditelj | do 60 radnih dana |
| Troje ili više dece, po roditelju | najviše 35 dana ukupno |
| Troje ili više dece, samohrani roditelj | najviše 70 dana ukupno |
| Visina Kinderkrankengelda | u pravilu 90% izgubljene neto zarade |
| Maksimalni dnevni iznos u 2026. | 135,63 € pre određenih socijalnih odbitaka |
| Starost deteta | dete još nije napunilo 12 godina |
| Dete sa invaliditetom koje zavisi od pomoći | nema standardne starosne granice |
| Potvrda lekara | potrebna |
| Obavezno prvo koristiti godišnji odmor | ne |
| Obavezno prvo potrošiti prekovremene sate | ne |
| Homeoffice | pravo može postojati |
| Medicinski potrebna pratnja deteta u bolnici | primenjuju se posebna pravila |
Kinderkrankentage predstavljaju dane tokom kojih zaposleni roditelj može odsustvovati sa posla zato što mora da nadgleda, neguje ili čuva bolesno dete.
Važno je razlikovati dva pojma koji se često koriste kao sinonimi.
Kinderkrankentage odnose se na pravo roditelja da odsustvuje sa rada.
Kinderkrankengeld predstavlja novčanu naknadu koja se, kada su ispunjeni zakonski uslovi, isplaćuje zbog izgubljene zarade tokom tog odsustva.
To znači da pravo na odsustvo i pitanje ko roditelja za to vreme plaća nisu potpuno ista stvar.
U pojedinim slučajevima zaradu i dalje isplaćuje poslodavac, dok u drugim slučajevima finansijsku naknadu preuzima Krankenkasse.
U 2026. godini roditelj koji ispunjava zakonske uslove može koristiti:
15 radnih dana po detetu i po roditelju.
Samohrani roditelj može koristiti:
30 radnih dana po detetu.
Kod više dece postoji i maksimalan broj dana koji jedan roditelj može koristiti tokom kalendarske godine.
Za roditelja koji nije samohrani godišnji maksimum iznosi 35 radnih dana.
Za samohranog roditelja maksimalan broj iznosi 70 radnih dana godišnje.
Majka može imati do 15 Kinderkrankentage.
Otac takođe može imati do 15 Kinderkrankentage.
Porodica tako potencijalno raspolaže sa ukupno 30 dana, pod uslovom da oba roditelja pojedinačno ispunjavaju potrebne uslove.
Svaki roditelj može imati do 15 dana po detetu.
To znači do 30 dana po roditelju, odnosno potencijalno ukupno do 60 dana za oba roditelja.
Iako bi 15 dana po svakom detetu matematički moglo dati veći broj, primenjuje se godišnji maksimum.
Jedan roditelj može koristiti najviše 35 dana, dok samohrani roditelj može koristiti najviše 70 dana godišnje.
Za ostvarivanje prava na zakonski Kinderkrankengeld potrebno je ispuniti više uslova.
U osnovi, potrebno je da:
Samo obaveštavanje poslodavca da je dete bolesno nije dovoljno za isplatu Kinderkrankengelda.
Za ostvarivanje novčane naknade potrebna je odgovarajuća medicinska potvrda.
Standardno pravo na Kinderkrankengeld postoji za dete koje još nije napunilo 12 godina.
Za dete sa invaliditetom koje zavisi od pomoći druge osobe ne primenjuje se uobičajena starosna granica.
Odgovor zavisi od ugovora o radu i konkretne pravne situacije.
U praksi postoje dve najvažnije mogućnosti.
Prema §616 nemačkog Građanskog zakonika – BGB – zaposleni pod određenim uslovima može zadržati pravo na zaradu kada je bez svoje krivice kratkotrajno sprečen da radi zbog ličnog razloga.
Bolest deteta može u određenim slučajevima predstavljati takvu situaciju.
Međutim, primena §616 BGB često je ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom ograničena ili potpuno isključena.
Zbog toga je važno proveriti:
Ako poslodavac za vreme odsustva nastavlja da isplaćuje punu zaradu, za isti period se ne isplaćuje dodatni Kinderkrankengeld zbog izgubljene plate.
Ako roditelj nema pravo na nastavak isplate zarade od poslodavca, a ispunjava zakonske uslove, može ostvariti pravo na Kinderkrankengeld.
Poslodavac tada zaposlenog oslobađa rada, dok Krankenkasse delimično nadoknađuje izgubljeni prihod.
Zakonsko pravo na odgovarajuće odsustvo ne zavisi od toga da li je Kinderkrankentage posebno naveden u ugovoru o radu.
Kinderkrankengeld za zaposlene u pravilu iznosi:
90% izgubljene neto zarade.
U određenim situacijama, posebno ako je zaposleni u prethodnom periodu primao jednokratne isplate na koje su plaćeni doprinosi, naknada može dostići i 100% izgubljene neto zarade.
Postoji, međutim, zakonski maksimalan iznos.
U 2026. godini maksimalni Kinderkrankengeld iznosi 135,63 € dnevno pre odgovarajućih socijalnih odbitaka.
Ako zbog jednog dana odsustva izgubite 100 € neto zarade, standardna naknada bi iznosila približno 90 € pre relevantnih odbitaka.
Kod osoba sa višim prihodima primenjuje se zakonski maksimalni dnevni iznos.
Konačan obračun vrši Krankenkasse na osnovu podataka koje dobije od poslodavca.
Da.
Od Kinderkrankengelda se, zavisno od statusa osiguranja, mogu obračunavati doprinosi za:
Zbog toga iznos koji roditelj stvarno primi na račun može biti nešto niži od obračunatih 90% izgubljene neto zarade.
Kinderkrankengeld se u pravilu ne oporezuje direktno kao plata.
Međutim, potpada pod takozvani Progressionsvorbehalt.
To znači da sama naknada nije klasično oporeziva, ali može uticati na poresku stopu koja se primenjuje na ostale prihode domaćinstva.
Zbog toga je dokumentaciju o primljenom Kinderkrankengeldu potrebno sačuvati i za eventualnu poresku prijavu.
Prvi korak je da što pre obavestite poslodavca da zbog bolesti deteta ne možete doći na posao.
Ako je moguće, navedite i očekivano trajanje odsustva.
Nakon toga potrebno je kontaktirati pedijatra ili drugog nadležnog lekara.
Ako lekar potvrdi da je zbog zdravstvenog stanja deteta potrebna nega roditelja, izdaje odgovarajuću potvrdu.
Najčešće je reč o obrascu:
Ärztliche Bescheinigung für den Bezug von Krankengeld bei Erkrankung eines Kindes, poznatom i kao Kinderkrankenschein ili Muster 21.
Nakon toga se zahtev i potrebna dokumentacija prosleđuju Krankenkasse.
Mnoge zdravstvene kase omogućavaju dostavljanje dokumentacije putem aplikacije ili online portala.
Krankenkasse zatim od poslodavca pribavlja potrebne podatke o zaradi i obračunava visinu naknade.
Za ostvarivanje prava na Kinderkrankengeld potreban je odgovarajući medicinski dokaz.
Roditelji zbog toga ne bi trebalo da pravila koja važe za njihovo lično bolovanje automatski primenjuju na odsustvo zbog bolesnog deteta.
Najsigurnije je potvrdu lekara obezbediti odmah i proveriti konkretan postupak kod svoje Krankenkasse.
Pod određenim uslovima – da.
Lekar može izdati potvrdu nakon telefonske konsultacije ako mu je dete već poznato i ako proceni da je takav postupak medicinski opravdan.
Telefonski izdata potvrda može važiti najviše pet kalendarskih dana.
Odluku o tome da li je telefonska procena dovoljna uvek donosi lekar.
Moguće su i videokonsultacije, zavisno od konkretne medicinske situacije.
Ne.
Ako roditelj ispunjava zakonske uslove za Kinderkrankentage, ne mora automatski da koristi svoj godišnji odmor zato što se dete razbolelo.
Upravo je svrha Kinderkrankentage da roditelj ne mora svaku bolest deteta rešavati korišćenjem dana godišnjeg odmora.
Ako su svi raspoloživi Kinderkrankentage već iskorišćeni, tada sa poslodavcem mogu biti potrebni drugi dogovori.
Ne.
Poslodavac ne može ostvarivanje prava na Kinderkrankentage usloviti time da zaposleni prvo potroši postojeće Überstunden ili Zeitguthaben.
Mogućnost rada u Homeoffice-u sama po sebi ne znači da roditelj gubi pravo na Kinderkrankentage.
Presudno je da li je roditelj zbog potrebne nege bolesnog deteta zaista u mogućnosti da obavlja posao.
Ako dete zahteva takvu brigu i nadzor da roditelj ne može normalno da radi, pravo može postojati iako tehnički postoji mogućnost rada od kuće.
Drugim rečima, nije presudno gde se nalazi radno mesto, već da li roditelj objektivno može istovremeno da radi i pruža potrebnu negu detetu.
Da.
Kinderkrankentage ne moraju biti iskorišćeni u jednom neprekidnom periodu.
Ako je dete, na primer, bolesno pet radnih dana, jedan roditelj može ostati kod kuće tokom prvog dela nedelje, a drugi roditelj može preuzeti negu tokom ostatka perioda.
Svaki roditelj pritom koristi dane iz sopstvenog raspoloživog fonda.
Ako roditelj započne radni dan, a zatim mora da napusti posao zbog bolesnog deteta, moguće je da se Kinderkrankengeld obračuna prema stvarnom gubitku zarade.
Međutim, kod obračuna ukupnog broja iskorišćenih Kinderkrankentage postoje posebna pravila.
Zbog toga roditelji koji rade u smenama, Teilzeit ili imaju nestandardno radno vreme treba da konkretan slučaj provere sa svojom Krankenkasse.
Relevantni su dani tokom kojih bi roditelj prema svom rasporedu zaista trebalo da radi.
Ako roditelj, na primer, redovno ne radi sredom, sreda se ne računa automatski kao iskorišćeni Kinderkrankentag samo zato što je dete tog dana i dalje bolesno.
Zato je kod zaposlenih koji rade Teilzeit ili po smenama važno posmatrati njihov stvarni raspored rada.
Ne postoji automatsko zakonsko pravo prema kojem jedan roditelj jednostavno prenosi neiskorišćene dane na drugog.
Prenos može biti moguć u određenim situacijama, ali zahteva dogovor i odgovarajuću saglasnost.
Ako jedan roditelj potroši svoj fond dana, dok drugi još ima neiskorišćene dane, potrebno je kontaktirati poslodavca i Krankenkasse pre korišćenja dodatnih dana.
Za potrebe Kinderkrankengelda samohranim roditeljem se u osnovi smatra osoba koja sama brine o detetu u zajedničkom domaćinstvu.
Ne odlučuje se isključivo prema bračnom statusu.
U pojedinim slučajevima Krankenkasse može tražiti dodatne informacije ili dokumentaciju kako bi utvrdila da li roditelj ispunjava uslove za veći broj dana.
U ovoj situaciji veoma je važno kako je osigurano dete.
Ako su roditelj koji želi da koristi Kinderkrankengeld i dete zakonski zdravstveno osigurani, pravo može postojati ako su ispunjeni i ostali uslovi.
Ako je dete privatno zdravstveno osigurano, zakonski osigurani roditelj u pravilu nema pravo na Kinderkrankengeld prema §45 SGB V za to dete.
Privatno zdravstveno osiguranje ne podrazumeva automatski isto pravo na Kinderkrankengeld kao gesetzliche Krankenversicherung.
Kod privatno osiguranih osoba potrebno je proveriti:
Zato se prava privatno osiguranih roditelja mogu značajno razlikovati.
Kod klasičnog Minijoba zaposleni preko tog radnog odnosa najčešće nema osiguranje sa pravom na Krankengeld.
Zbog toga obično nema ni pravo na isplatu Kinderkrankengelda iz tog osnova.
Međutim, to ne znači da zaposlenik automatski mora da dođe na posao dok je dete bolesno.
Pravo na odgovarajuće neplaćeno odsustvo može postojati i kada nema prava na novčanu naknadu.
Samozaposleni roditelji mogu imati pravo na Kinderkrankengeld ako su dobrovoljno osigurani u gesetzliche Krankenversicherung i njihov Versicherungsstatus uključuje pravo na Krankengeld.
Kod samozaposlenih se visina naknade računa drugačije nego kod zaposlenih.
U osnovi se može raditi o 70% relevantnog redovnog prihoda od samostalne delatnosti, uz primenu zakonskog maksimalnog iznosa.
Pošto se kod dobrovoljnog osiguranja mogu razlikovati tarife i početak prava na Krankengeld, preporučljivo je unapred proveriti konkretne uslove kod svoje Krankenkasse.
I roditelji koji se nalaze u režimu Kurzarbeit mogu pod određenim uslovima imati pravo na Kinderkrankengeld.
Važno je, međutim, da se Kurzarbeitergeld i Kinderkrankengeld ne mogu istovremeno primati za isti period.
Konačan obračun zavisi od konkretne situacije i podataka o zaradi.
Ako roditelj tokom perioda primanja Elterngelda radi Teilzeit i zbog bolesti deteta mora da odsustvuje sa tog posla, može postojati pravo na Kinderkrankengeld ako su ispunjeni svi zakonski uslovi.
Pošto interakcija između Elterngelda, prihoda i drugih naknada može zavisiti od individualne situacije, konkretan obračun treba proveriti sa Krankenkasse i Elterngeldstelle.
Kod stacionarnog lečenja deteta primenjuju se posebna pravila.
Ako je medicinski potrebno da roditelj boravi uz dete tokom hospitalizacije, može postojati posebno pravo na Kinderkrankengeld tokom perioda u kojem je pratnja zaista potrebna.
Ovo pravo ne treba mešati sa standardnim godišnjim fondom od 15 Kinderkrankentage po detetu.
Za vreme medicinski potrebne pratnje primenjuje se poseban zakonski režim.
Kod zakonski osiguranog deteta koje još nije napunilo devet godina zakon u određenim situacijama pretpostavlja medicinsku potrebu za prijemom roditelja kao pratnje tokom stacionarnog lečenja.
Za stariju decu medicinska potreba se utvrđuje individualno.
Bolnica izdaje odgovarajuću potvrdu o potrebi i trajanju pratnje.
Za posebno teške zdravstvene situacije postoje dodatna zakonska prava koja nisu ograničena standardnim brojem Kinderkrankentage.
To se odnosi na slučajeve ozbiljne, progresivne bolesti u uznapredovaloj fazi, kada je izlečenje isključeno, potrebna je palijativna nega i očekivani životni vek je ograničen.
U takvim situacijama roditelji bi trebalo direktno da kontaktiraju Krankenkasse, jer se primenjuju posebna pravila.
Ne.
Zakonsko pravo ne postoji zato što ga je poslodavac dobrovoljno uneo u ugovor o radu.
Ako su ispunjeni uslovi propisani zakonom, roditelj može imati pravo na odgovarajuće odsustvo bez obzira na to da li se termin Kinderkrankentage nalazi u Arbeitsvertrag-u.
Drugo pitanje je da li će za to vreme punu platu nastaviti da isplaćuje poslodavac.
Tu je posebno važno proveriti primenu §616 BGB i eventualna ograničenja u konkretnom ugovoru.
Jedan od uslova za Kinderkrankengeld jeste da u domaćinstvu ne postoji druga osoba koja realno može da preuzme potrebnu negu deteta.
Zbog toga činjenica da druga osoba živi u istom domaćinstvu može biti relevantna.
Međutim, nije dovoljno samo formalno postojanje druge osobe.
Važno je da ta osoba zaista može da preuzme brigu o bolesnom detetu.
Konkretne sporne situacije procenjuje Krankenkasse.
Ne postoji opšte pravilo prema kojem roditelj mora da pronađe baku, deku ili drugu osobu koja živi na drugoj adresi kako bi ostvario pravo na Kinderkrankengeld.
Kod zakonskog uslova o drugoj osobi prvenstveno je relevantno da li u istom domaćinstvu postoji neko ko realno može da preuzme negu.
Ne.
Kinderkrankentage nisu isto što i godišnji odmor.
Broj dana određuje se za konkretnu kalendarsku godinu i neiskorišćeni dani se u pravilu ne prenose u narednu godinu.
Za novu godinu primenjuju se pravila koja tada budu na snazi.
Kada roditelj iscrpi kompletan zakonski fond dana, više nema standardno pravo na dodatni Kinderkrankengeld samo zato što se dete ponovo razbolelo.
U tom slučaju moguće je sa poslodavcem razgovarati o drugim rešenjima, kao što su:
Posebna prava koja postoje kod hospitalizacije deteta ili teških i neizlečivih bolesti posmatraju se odvojeno.
Ne. Ako ispunjavate uslove za Kinderkrankentage, godišnji odmor nije obavezan prvi korak.
Netačno. Ako zbog potrebne nege deteta ne možete da radite, mogućnost Homeoffice-a sama po sebi ne isključuje pravo.
Ne. Poslodavac ne može korišćenje zakonskog prava usloviti prethodnim trošenjem Überstunden ili Zeitguthaben.
Ne. Svaki roditelj ima svoj fond dana. Eventualni prenos zahteva dodatni dogovor.
Ne nužno. U pojedinim slučajevima zaradu isplaćuje poslodavac, dok u drugim slučajevima Krankenkasse isplaćuje Kinderkrankengeld.
Nemaju. Kod privatnog osiguranja potrebno je proveriti konkretne ugovorne uslove.
Bolest deteta ne znači automatski da roditelj u Nemačkoj mora koristiti godišnji odmor ili organizovati rad od kuće po svaku cenu.
U 2026. godini roditelji koji ispunjavaju zakonske uslove mogu koristiti do 15 Kinderkrankentage po detetu i roditelju, dok samohrani roditelji imaju pravo na do 30 dana po detetu.
Kod više dece maksimalan godišnji broj iznosi 35 dana po roditelju, odnosno 70 dana za samohrane roditelje.
Ako tokom odsustva nema prava na nastavak isplate zarade od poslodavca, zakonska Krankenkasse može isplaćivati Kinderkrankengeld, koji u pravilu iznosi 90% izgubljene neto zarade.
Za roditelje je zato najvažnije da pravovremeno obaveste poslodavca, obezbede potrebnu medicinsku potvrdu i provere postupak podnošenja zahteva kod svoje Krankenkasse.
Pravila se mogu razlikovati kod privatnog zdravstvenog osiguranja, Minijoba, samozaposlenih osoba i posebnih ugovornih odnosa, pa je u takvim slučajevima preporučljivo proveriti individualnu situaciju.
Bundesministerium für Gesundheit
Kinderkrankentage und Kinderkrankengeld
§45 Sozialgesetzbuch V (SGB V)
Krankengeld bei Erkrankung des Kindes
§11 Sozialgesetzbuch V (SGB V)
Pravila povezana sa medicinski potrebnom pratnjom tokom stacionarnog lečenja
§616 Bürgerliches Gesetzbuch (BGB)
Vorübergehende Verhinderung
Familienportal des Bundes
Kinderkrankentage und Kinderkrankengeld
AOK
Informacije o uslovima, obračunu i visini Kinderkrankengelda za 2026. godinu
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja individualno pravno, poresko ili socijalno savetovanje. Prava mogu zavisiti od konkretnog osiguranja, ugovora o radu i individualne situacije.
0