Poslednje ažurirano: jun 2026.
Prvi dan u vrtiću veliki je korak za dete, ali i za celu porodicu. Bez obzira na to da li ste tek stigli u Nemačku ili ovde živite već duže, sasvim je normalno da se pitate kako će dete reagovati, šta treba da ponesete i koliko dugo ćete ostati sa njim.
Dobra vest je da kroz isti proces svake godine prolazi veliki broj porodica. Uz dovoljno vremena, jasnu komunikaciju i podršku vaspitača, većina dece se postepeno prilagodi novom prostoru, ljudima i dnevnoj rutini.
U ovom vodiču saznaćete kako obično izgleda prvi dan u nemačkom vrtiću, šta treba pripremiti i kako detetu možete olakšati početak.
Prvi dan nije test koji dete mora odmah da položi. On je početak procesa tokom kojeg dete gradi poverenje prema vaspitačima i upoznaje novo okruženje.
U većini nemačkih vrtića polazak je deo perioda adaptacije poznatog kao Eingewöhnung. Tokom tog perioda dete postepeno upoznaje prostor, vaspitače, drugu decu i dnevnu rutinu. Vreme boravka se polako produžava, a roditelj se odvaja u dogovoru sa osobom koja vodi adaptaciju.
Tačan model razlikuje se od vrtića do vrtića. Zato je važno da pre prvog dana razgovarate sa ustanovom i saznate koliko vremena treba da izdvojite za privikavanje.
Svaki vrtić ima svoja pravila i najčešće roditeljima unapred šalje spisak potrebnih stvari. Nemojte kupovati sve napamet, već prvo proverite šta tačno traži vaša ustanova.
Detetu obično treba najmanje jedan komplet rezervne odeće koji odgovara godišnjem dobu. Pripremite majicu, pantalone, donji veš i čarape, a za mlađu decu dodajte sve što je potrebno za presvlačenje.
Odeću označite imenom deteta kako se ne bi pomešala sa stvarima druge dece.
Mnogi vrtići traže papuče ili drugu laganu obuću namenjenu isključivo boravku unutra. Obuća treba da bude udobna, stabilna i dovoljno jednostavna da je dete, u skladu sa uzrastom, može samostalno obući.
Mnogi nemački vrtići provode dosta vremena na otvorenom, čak i kada vreme nije idealno. Detetu mogu biti potrebni jakna, kabanica, gumene čizme, kapa, rukavice ili zaštita od sunca, u zavisnosti od godišnjeg doba.
Proverite da li vrtić traži posebne pantalone za kišu ili komplet koji može ostati u garderobi.
Ako vrtić dozvoljava, mala plišana igračka, ćebence ili drugi poznati predmet može detetu pružiti osećaj sigurnosti. Pre donošenja proverite pravila ustanove, jer neke grupe ograničavaju igračke koje se donose od kuće.
Vrtić će vam unapred reći šta treba dostaviti. To mogu biti potpisan ugovor, zdravstveni podaci, potvrde koje ustanova zahteva, saglasnosti roditelja i kontakt podaci osoba koje treba pozvati u hitnom slučaju.
Proverite da li su podaci tačni i odmah obavestite vrtić ako se broj telefona ili adresa promene.
Objasnite detetu jednostavnim rečima gde će ići, ko će tamo biti i šta može da očekuje. Govorite mirno i pozitivno, ali nemojte obećavati da će sve odmah biti savršeno.
Možete mu reći da će upoznati vaspitače, drugu decu, igračke i novi prostor, kao i da ćete se uvek vratiti po njega.
Slikovnice i priče o deci koja kreću u vrtić mogu pomoći detetu da razume šta ga čeka. Tokom čitanja razgovarajte o osećanjima likova i dozvolite detetu da postavlja pitanja.
Ako ustanova nudi obilazak ili upoznavanje, posetite prostor zajedno sa detetom. Poznata zgrada, dvorište ili lice vaspitača mogu smanjiti neizvesnost prvog dana.
Nekoliko dana pre polaska pokušajte da vreme buđenja, obroka i odmora približite rasporedu vrtića. Nagle promene mogu biti naporne, pa je lakše ako ih uvodite postepeno.
Prvi dan je najčešće kratak. Roditelj dolazi sa detetom, ostaje u grupi prema dogovoru i pruža mu sigurnost dok ono posmatra prostor, upoznaje vaspitača i počinje da istražuje.
Cilj uglavnom nije da dete odmah ostane samo nekoliko sati. Vaspitač prati njegove reakcije i zajedno sa roditeljem dogovara sledeći korak. U nekim vrtićima prvih dana nema odvajanja, dok se u drugima kratko odvajanje pokušava ranije.
Pratite plan svoje ustanove i potrebe deteta.
Da. Plač je česta i prirodna reakcija na novu situaciju i odvajanje od roditelja. Ne znači automatski da je vrtić loš ili da adaptacija neće uspeti.
Neka deca zaplaču pri ulasku, ali se brzo smire kada roditelj ode. Drugima je potrebno više vremena i postepeniji pristup. Najvažnije je da roditelj i vaspitač otvoreno razgovaraju o reakcijama deteta i ne ubrzavaju proces bez potrebe.
Deca veoma dobro primećuju napetost roditelja. Normalno je da i vama bude teško, ali pokušajte da detetu pokažete da verujete ljudima koji će brinuti o njemu.
Uvek jasno recite detetu da odlazite i da ćete se vratiti. Ako nestanete dok je zaokupljeno igrom, dete može postati nesigurno i početi stalno da proverava da li ste još tu.
Nemojte reći: „Vraćam se za minut“ ako znate da ćete biti odsutni duže. Koristite objašnjenja koja dete može da razume, na primer da ćete se vratiti nakon užine ili određene aktivnosti, ali samo ako je to u skladu sa dogovorom sa vaspitačem.
Dugo opraštanje i višestruko vraćanje mogu dodatno otežati odvajanje. Kada dođe trenutak za odlazak, pozdravite dete smireno, podsetite ga da ćete se vratiti i pratite dogovoreni plan.
Vaspitači imaju iskustva sa adaptacijom, ali vi najbolje poznajete svoje dete. Podelite važne informacije, saslušajte povratne informacije i recite ako vas nešto brine.
Znanje nemačkog jezika nije uslov za polazak u vrtić. Mnogi vaspitači rade sa decom koja kod kuće govore drugi jezik i koriste rutinu, pokazivanje, slike, gestove i igru kako bi im olakšali razumevanje.
Dete će postepeno početi da prepoznaje osnovne reči, prati dnevne aktivnosti i komunicira sa drugom decom. Nemojte prestati da kod kuće govorite jezikom na kojem se porodica najprirodnije i najbogatije izražava.
Ako imate pitanja o jezičkom razvoju, razgovarajte sa vaspitačima i pedijatrom.
Adaptacija je proces u kojem mogu postojati lakši i teži dani. Jedan težak rastanak ne znači da dete nazaduje.
Neko dete se odvaja brzo, dok je drugom potrebno više vremena. Poređenje stvara dodatni pritisak i ne govori mnogo o tome kako će se dete dugoročno snaći.
Dete može prepoznati nesigurnost roditelja. Ako ste zabrinuti, razgovarajte sa vaspitačem bez prisustva deteta kad god je to moguće.
Kada vaspitač proceni da je vreme za odvajanje, kratak i dosledan pozdrav obično je lakši od dugog opraštanja.
Eingewöhnung može trajati nekoliko dana ili više nedelja. Ako možete, nemojte planirati povratak na posao istog dana kada dete prvi put ulazi u vrtić.
Tokom prvih nedelja dete može biti umornije, osetljivije ili imati veću potrebu za blizinom roditelja. Moguće su promene raspoloženja, sna ili apetita dok obrađuje veliki broj novih utisaka.
Blage promene često su deo prilagođavanja. Ako su reakcije veoma intenzivne, dugo traju ili vas brinu, razgovarajte sa vaspitačima i pedijatrom.
Ne čekajte da se mala nedoumica pretvori u veliki problem. Pitajte kako dete provodi vreme nakon vašeg odlaska, da li jede, odmara se, učestvuje u igri i kako reaguje na drugu decu.
Vaspitačima prenesite važne promene kod kuće, zdravstvene informacije i sve što može uticati na ponašanje deteta. Dobra saradnja zasniva se na redovnoj i otvorenoj komunikaciji.
U mnogim vrtićima roditelj ostaje sa detetom prema planu adaptacije. Tačno trajanje i način prisustva zavise od ustanove i dogovorenog modela.
Da. Plač je česta reakcija na novu situaciju, ali o njegovom intenzitetu i trajanju treba razgovarati sa vaspitačem.
Najčešće su potrebni rezervna odeća, papuče, odeća za boravak napolju i dokumentacija koju vrtić traži. Uvek pratite spisak svoje ustanove.
Ne. Dete može krenuti u vrtić bez znanja nemačkog jezika.
Trajanje zavisi od deteta, vrtića i modela privikavanja. Može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Pre polaska proverite da li ste pripremili rezervnu odeću, papuče, opremu za boravak napolju, traženu dokumentaciju i tačne kontakt podatke. Označite detetove stvari imenom i ostavite dovoljno vremena za period adaptacije.
Na našem sajtu pročitajte i vodiče:
U aplikaciji pronađite praktične vodiče za roditelje, korisne informacije za život u Nemačkoj, usluge partnera i savete koji mogu olakšati prve korake vaše porodice.
0